Iako je po kvalitetu putne mreže pri samom dnu, po visini putarina Srbija se nalazi u evropskom vrhu. Za samo jedan odlazak od Niša do Subotice i natrag putarina košta 27 evra ili evro više od sume koju za godinu dana vožnje po mreži autoputeva svoje zemlje potroši jedan Švajcarac. Uprkos tome UO Putevi Srbije zatražio je poskupljenje putarina za 11 odsto.Ako Vlada odobri ovaj zahtev putarina od Beograda do Niša, (sadašnja cena 730 dinara) iznosiće osam evra, a za svega stotinak kilometara od Beograda do Šida (sadašnja cena 340 dinara) oko četiri evra. U Bugarskoj toliko košta vinjeta koja omogućava sedmodnevno korišćenje svih autoputeva u zemlji.
Iako je po kvalitetu putne mreže pri samom dnu, po visini putarina Srbija se nalazi u evropskom vrhu.
Za samo jedan odlazak od Niša do Subotice i natrag putarina košta 27 evra ili evro više od sume koju za godinu dana vožnje po mreži autoputeva svoje zemlje potroši jedan Švajcarac. Uprkos tome UO Putevi Srbije zatražio je poskupljenje putarina za 11 odsto.
Ako Vlada odobri ovaj zahtev putarina od Beograda do Niša, (sadašnja cena 730 dinara) iznosiće osam evra, a za svega stotinak kilometara od Beograda do Šida (sadašnja cena 340 dinara) oko četiri evra. U Bugarskoj toliko košta vinjeta koja omogućava sedmodnevno korišćenje svih autoputeva u zemlji. Ako se neko naruga ovom poređenju, imajući u vidu stanje i dužinu mreže autoputeva u Bugarskoj, može da se posluži i drugačijom računicom. Za novac koji će vozač u Srbiji dati za putarinu od Beograda do Šida i natrag, po austrijskim autoputevima može da se vozi 10 dana. A za tamošnju putnu mrežu teško se može reći da je loša.
Hrvatska je jedina zemlja u regionu gde su putarine znatno više nego u Srbiji, ali ipak ne u meri u kojoj su hrvatski putevi bolji od srpskih. Ako iz zemlje izađete na graničnom prelazu Batrovci, za 280 kilometara puta do Zagreba platićete oko 15 evra, a od Zagreba do slovenačke granice još 3,5 evra.
U Sloveniji vas čeka sistem vinjeta koji će vam najteže pasti ako ste samo u prolazu. Naime, jednodnevno korišćenje autoputeva u ovoj zemlji košta 15, a mesečno 30 evra. To znači da biste za desetak dana boravka u “deželi” za putarinu izdvojili svega tri evra više nego za famozni put s početka teksta – Niš–Subotica–Niš.
Naši putari vole da ističu primer Italije, jedne od retkih zemalja koja nije uvela sistem vinjeta i gde su putarine zaista paprene. Za razdaljinu od Trsta do Verone plaća se čak 22 evra, a od Trsta do Rima čak 37 evra. No, u pitanju je relacija od 670 kilometara, malo više nego od Beograda do Herceg Novog. Zar ima neko ko ne bi platio 37 evra da do Crnogorskog primorja stigne autoputem za pet-šest sati?
Iako su putarine prošle godine u budžet unele čak 137 miliona evra, država nije zadovoljna. Nakon izjednačavanja putarina za domaća i strana vozila, prihod ne raste očekivanom dinamikom i otuda zahtev za poskupljenje koje stranci koji čine 22 odsto vozila koja prođu našim autoputevima neće mnogo osetiti. Ali naši građani hoće i te kako.